Шта чека Републику Српску? Пређи на главни садржај

Шта чека Републику Српску?

За сада је једино извесно да су избори заказани за 7.октобар. Све остало, па и то да ли ће се они одржати, што се тиче Републике Српске је неизвесно. Извесно је и то да је Милорад Додик у приличној предности у односу на опонента му Иванића, као и да је Жељка Цвијановић у нешто мањој предности према Вукоти Говедарици у трци за председника Републике Српске, но изгледа да је резултат избора све више у другом плану. Да будем прецизнији, резултат ће бити битан ако буде мала разлика између главних актера, јер то је сјајан повод за још једну у низу обојених револуција. Додуше, повод би могао да буде и ако Додик и његови саборци буду убедљиви на тим изборима, јер баш је то оно што никако не би смело да се догоди у плановима западних амбасада које покушавају да утичу на изборне резултате из Сарајева. Отуда, немојте се зачудити после избора, ако се уопште одрже, када крене оркестрирана кампања како су избори покрадени и како се народ позива на уличне немире и протесте против "лопова и диктатора" из Лакташа.
Највећи проблем западним креаторима немира је заправо опозиција коју фаворизују. Када их човек посматра са стране не зна се да ли да им се смеје или да плаче над гомилом њихових суманутих потеза. По питању програма немају ама баш ништа, а једино што их спаја је мржња према Додику. Танко за било шта озбиљно. Како би негде пронашли свој идентитет све више трче на бањалучки Трг Крајине у загрљај оцу покојног Давида Драгићевића, не били на трагедији добили који поен, рачунајући да вишемесечни протести имају снагу да покрену лавину против Милета. Све би то можда и била добра рачуница да Давидов отац није почео да доводи на протесте некадашње муслиманске ратне команданте и да јавно говори како ће позвати и вехабије на протесте. То је код Срба упалило лампицу да је тај протест одавно изгубио своју хуману димензију и да је то парекселанс постала политичка ујдурма. Дабоме, ретко ко има намеру да се запита одакле новац за свакодневне протесте, ко осмишљава акције, ко плаћа одржање енергије тог протеста, иконографију, пропагандни материјал. Сложећемо се да само од себе то се никако не да одржати.
Вратимо се самим изборима, опет наглашавајући, ако се одрже. Наиме, већ имамо претње да се избори неће одржати уколико се, како отац покојног Давида Драгићевића наглашава, не пронађу убице његовог сина. Како сам каже, он ће узети правду у своје руке. Наравно, свака озбиљна власт овакав сценарио може да спречи, но питање свих питања је да ли је Драгићевић овако нешто испалио у афекту или му је неко ко иначе подупире те протесте рекао да то каже, обезбедивши му при том логистику за почетак безумља. Свакако да је сценарио по коме власт склања са улице човека коме је дете страдало и са којим се сукобљава веома емотивна за сваког родитеља. Да се разумемо, на ту емоцију се и иде током читавог трајања уличних збивања у Бања Луци. У датим околностима, довољна је мала искрица на том протесту пред саме изборе коју би тамошња опозиција искористила да на изборе не изађе, већ да позове присталице на улицу и да рецимо затраже "смену диктатора", те да се са улица неће повући док им се захтев не испуни и да је бесмислено да на изборе излазе док "диктатор хапси оне који траже правду". У тој варијанти једини избори би били они на улици и власт би се тако преузимала. Свакако да би муслиманске власти у Сарајеву тако нешто једва дочекале, а западне амбасаде које би унапред све припремиле лагано би кроз хаос финиширале сценарио. Постоји и друга варијанта, рецимо да се избори одрже, али иначе се све време говори како су они унапред покрадени, те је свака Додикова победа већ сада унапред код једног дела јавности већ делегитимизована, што је такође одличан повод за изазивање хаоса. Питање свих питања је колико ће се то масовно примити код народа, што значи да би за такав сценарио његови креатори морали негде да током изборног дана изазивају сукобе на бирачким местима или да измисле некакво дописивање гласова, можда снимак наводне куповине гласова и сл.
Резиме свега би био да Додик мора сву пажњу да усмери и на најситније детаље који би евентуално могли да га доведу у мат позицију. Њему се тражи сада длака у јајету како би му се спремио свилен гајтан. Ход по танкој жици између већ спремних сценарија његовог рушења и кампање да добије убедљиву подршку народа вероватно је за њега највећи изазов који је икада имао. Ипак, поред тога, то је изазов и са српски народ за кога никако не би ваљало да поново наседне као што смо ми у Србији насели 5.октобра.
Памету главу драги Срби у Републици Српској. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Сатиричар Запад Тодоровић

Чудо по имену Запад Тодоровић, тј.по твитер имену, а ваљда му је право Дашко Милиновић, за неупућене је сатиричар. Додуше, нико не зна коју је сатиру написао, али је кроз своје твитове сатирао Српску православну цркву, српске светитеље, Србе, политичке неистомишљенике и ко зна шта још. Веле за то што се зове Запад или Дашко, небитно скроз, да је чак и радио водитељ, но остаћу при томе што му је Мариника Тепић на твитеру дала титулу сатиричара. Рецимо, једна од његових "сатиричних" умотворина на твитеру је следеће садржине- "Мрзи ме да палим фотошоп па замисли: Слика Светог Саве како му Јован Дучић набија Острог у дупе, тетовирано на транџиној курчини". Није му страно да Србе прогласи фашистичким народом па је у свом онанисању по твитеру истакао паролу "Смрт фашизму. И народу. Око 79,6 % становништва Србије чини народ".
Зашто се иначе бавим овом појавом?
Елем, од дотичног сам пре неки дан добио на твитеру поруку следеће садржине: "Хоће ли сад свиња н…

Репрезентација Србије

Нећу овим писанијем да елаборирам нашу игру на Мондијалу. Укратко, од репрезентације нисам ништа ни очекивао да ће урадити, па самим тим немам за чим да нешто претерано жалим. За мене је била сензација што смо се уопште нашли у Русији.
Но, овде желим да поведем полемику о нечему што је истински проблем нашег репрезентативног фудбала, а ради се о навијачкој подршци националном тиму. Да будемо искрени, она не постоји, а све су већи изгледи да неће постојати ни у будуће. Репрезентацију Србије у фудбалу најмање гледа фудбалска публика, па су утакмице на полупразном "Рајку Митићу" по амбијенту сличне позоришној представи у "Звездара театру" . Не постоји ниједна навијачка песма за репрезентацију, нити постоји организовано навијање. Масу публике чине мамини и татини синови који су до улазница дошли преко везе, јер познају неког у Фудбалском савезу. У најбољем случају, понеку патриотску песму на стадиону запева публика која је дошла из Републике Српске или Црне Горе, пошт…

Одговор Борису Тадићу

Поштовани гимназијски професоре,

Осећате ли се макар мало посрамљени? Питате се зашто вас то питам. У томе је проблем професоре. Ви сте мене окарактерисали да сам екстремиста и због тога ме је режим који сте предводили држао на мерама ко зна колико година, што сте иначе сами признали. Зар вас није стид што нисте успели као педагог који ми је предавао психологију у Првој београдској гимназији другачије да ме усмерите у односу на екстремизам? Рецимо, ја сам се највише угледао на вас, посебно када сте предводили протесте испред америчке амбасаде и када сте палили америчку заставу у знак протеста зато што НАТО бомбардује Републику Српску. Сећам се да сте носили и паролу "Клинтоне миротворче колико си српске деце данас побио?". Хвала вам што сте тада позивали нас ђаке да вам се придружимо протесту који је организовала Демократска странка чији сте ви били секретар у том моменту. Нисам ни сањао да ћете неке од нас касније означити екстремистима због понашања које није било ни приб…